Maja Orihan – Svjetska putnica, poliglot i istraživač svemira

Rijetko kada mi se desi da upoznam nekoga ko me toliko oduševi da čitavom gradu pričam o toj osobi i dođem u onu fazu da vjerovatno već gnjavim ljude sa tim. Tako je bilo kada sam otkrio seriju Suits i Harvey Spectra.

Međutim, kada sam upoznao ovu 28-godišnju djevojku iz Kucure, malog sela u Srbiji, shvatio sam koliko mnogo toga može da se postigne u životu ako na tome vrijedno radimo i trudimo se. Maju mnogo poštujem jer iza nje ne stoji niko i sve što budete čitali u ovom tekstu, rezultat je njene dvije ruke.

Ko je u stvari Maja Orihan?

Već od 2000. godine, Maja aktivno putuje. Te godine je posjetila Italiju kao svoju prvu stranu zemlje, da bi kasnije kroz folklor, crkvu, naučne konferencije, skupove i takmičenja, došla do brojke od tačno 50 zemalja.

Kao svoje prvo veliko putovanje, izdvaja stručno usavršavanje na četvrtoj godini u Brazilu gde je tokom 3 mjeseca radila kao asistent jednom profesoru na Federalnom institutu za obrazovanje, nauku i tehniku, IF Sul de Minas, campus Inconfidentes.

Usput je naučila i portugalski jezik.

Priča mi i da je išla na Work and Travel u Ameriku na 5 mjeseci gdje je posjetila San Francisko, San Dijego, Las Vegas, Los Angeles, Grand Kanjon, Antelope Kanjon, Čikago, Bafalo, Nijagarine vodopade, Boston i Njujork.

Bila je na praksi u Tunisu u jednoj kompaniji, da bi kasnije preko OEAD stipendije, radila istraživanje na Tehničkom univerzitetu u Beču u okviru studijske grupe Svemirska geodezija. Upravo je ovo ono čime planira da se bavi u životu, a s obzirom da je njen master rad bio na temu teleskopa, 2 godine nakon odbrane rada, otišla je u Čile u najveću svjetsku observatoriju!

Radila je i na kruzeru, jahala je slona u Šri Lanci, ronila do 6 m u Dubaiju, plivala sa delfinima u Meksiku, Gledala polarnu svetlost na Aljasci, jahala Saharom na kamili, probala Safari, bila na bečkom balu u Hofburgu povodom 200 godišnjice univerziteta, skakala padobranom u Americi, popela se na aktivni vulkan i gledala kako izbacuje lavu u Čileu, šetala sa pingvinima na Foklandskim ostrvima, spavala u beduinskom kampu u Jordanu, bila na tradicionalnom Masai vjenčanju u Tanzaniji, posjetila ledene pećine na Aljasci, a trenutno je na putovanju gdje volontira u Tanzaniji, Keniji, Zanzibaru, Indoneziji, Maleziji Singapuru, Tajlandu i Kambodži.

Šta sve može ova djevojka, mislim da ni ona nije svjesna. Meni je drago što je poznajem i što o njoj sa ponosom mogu da pričam ljudima u Banjaluci. Drago mi je da postoji neko ovako iskren i vrijedan ko ne traži ništa ni od koga, već svojim radom pokušava sve da stekne. Neko ko u svemu vidi nešto pozitivno i lijepo i sa kim je svakim provedem sekund nova doza zabave i avanture.

Ono što sam siguran je da će te o njoj tek slušati u narednom periodu i da ćete sasvim sigurno sa njom uživati u mnogim avanturama koje je čekaju.

Do tada, ostavljam vam odlomak iz jedne njene priče, a više o njoj uskoro ćete moći čitati i na njenom blogu.

“Ono što je ukralo moj pogled je bila visoravan Čajnantor na 5000 m nadmorske visine- najviše, najsušnije i nazaravnjenije mesto na planeti. Sićušne bele tačke rasute po smeđem 2 predstavljaju jedan od najvećih naučnih dostignuća 21. veka. Svaka od tih belih tačaka je antena prečnika 12 m, koja uprkos težini od oko sto tona, se graciozno okreće pomoću samo jednog stiska dugmeta. Pomoću 66 takvih radio teleskopa koji su međusobno povezani, na ovom mestu gde su nekada spavali pastiri, napravljen je prozor u kosmos koji će nam prikazati dosad neviđene delove svemira. Dok su ostali putnici gledali u daleke bele tačkice, ja sam imala osećaj da sam odsanjala svoj san.”

Maju možete pratiti na Facebooku i Instagramu.

P.S I da, zaboravih napomenuti da je i objavila knjigu. Kaže da je njen master rad bio najbolji rad iz te oblasti 2015. godine, pa je izabraše da napiše monografiju na temu svog rada. 

zMAJAica 😉