Kako izgleda biti fotograf na kruzeru? (Vodič)

U prethodnom članku sam pisao uopšteno o odlasku na brod i životu na brodu, a sada ću se potruditi da vam dočaram i kako je biti fotograf na kruzeru, jer verujem da postoji veliki broj ljudi kojima su te informacije potrebne, a do kojih informacija je teško doći. 

Najpre, naše radne prostorije su foto galerija i foto laboratorija. U foto galeriji postoji nekoliko desetina panela na kojima svakodnevno kačimo hiljade slika, i tri pulta za prodaju. Iza glavnog pulta se nalazi kancelarija menadžera galerije u kojoj se sastajemo 5 minuta pre početka radnog vremena kako bismo stvorili što bolju radnu atmosferu i bili obavešteni o ciljevima za taj dan.

Foto laboratorija je prostorija od oko 25 kvadrata, koja se nalazi na nivou mora – deck 4, i u njoj se nalaze ormarići sa našom ličnom opremom koju dužimo, kao i 4 velika štampača koji gotovo neprekidno rade. Pored toga, u labu imamo i nekoliko Apple računara na kojima sređujemo slike u dark room-u i fotošopu pre svakog štampanja. Na ovu “veliku” prostoriju nadovezuje se jedna mala soba, koja podseća na špajz i u kojoj se nalaze rolne foto papira. Ono što je zanimljivo u vezi ove sobe jeste činjenica da tamo ni ne postoji sijalica i da svaki put kada je potrebno zameniti papir na štampačima – ulazimo u ove sobe i “na slepo” raspakujemo papir iz pakovanja pa ga prebacujemo u magazine, međusobno se takmičeći ko će brže zameniti obaviti ovaj zadatak.

Opis posla fotograf na kruzeru

Što se tiče samog rada, on se sastoji od nekoliko poslova:

• Rad u galeriji,
• Podešavanje i održavanje mašina i štampanje slika u foto labu,
• Slikanje početnog ukrcavanja gostiju i sail-away žurke,
• Slikanje tzv. Gangway-a (izlazak gostiju sa broda u lukama koje posećujemo) i presvlačenje u kostime za tu priliku,
• Slikanje večera u restoranima,
• Slikanje na pozadinama u toku formalnih i kežual večeri,
• Slikanje raznih događaja na brodu,
• Biti mornar u pravom smislu te reči.

Pre početka svake ture (kruza) menadžer objavljuje raspored za svakog fotografa, tako da možemo isplanirati slobodno vreme u mestima koja posećujemo, ali i vreme za odmor i zabavu.

Kao što sam naveo u prethodnom članku, kada se radi u galeriji smena počinje od 8:45h i radi se u nekoliko delova do 11h uveče, ali sa pauzama od po pola sata-sat, tako da možemo da se odmorimo, istuširamo, jedemo ili šta drugo, kako bismo bili sveži za nastavak smene.

Na ovom poslu u svakom trenutku radi obično 4-5 fotografa i menadžer galerije koji se okupljaju u sobi iza glavnog pulta pre početka smene i postavljaju targete za prodaju tog dana i rešavaju tekuće probleme. Uglavnom po dvoje stoje na šalteru prodaje i rade sa direktno sa putnicima dok ostali šetaju oko panela i pomažu putnicima da pronađu svoje slike, pa onda pokušavaju da prodaju što više takvih slika i paketa slika koji donose specijalne bodove za fotografa, o čemu će u nastavcima biti reči. Pored prodaje slika naš posao je i da prodamo što više kopija DVD-a koji za svaki kruz specijalno pripremaju videografi, kao i da prodamo što više kamera i foto opreme. 

Putnici na kruzerima uglavnom imaju para i nije teško praviti zaradu u prodaji. Pored ovih stvari, jako je bitno da pravimo rezervacije za privatne foto sesije u Platinum Studiju, što po nekada zaista predstavlja težak zadatak jer je tamo slikanje znatno skuplje. Taj studio se nalazi na vrhu broda (deck 19) i u njemu boravi Platinum Artist, specijalno obučen fotograf sa specijalnom opremom za umetničke crno-bele fotografije. Slike koje se tamo rade su mnogo boljeg kvaliteta, jer se rade specijalno za tu namenu, a ne generično kao u restoranima, i štampaju se na mnogo kvalitetnijem materijalu koji traje.

U galeriji je uglavnom opuštena varijanta, međutim kada dođe zadnji dan kruza, ili dan nakon formalne večeri, svi putnici ovamo pohrle kako bi kupili svoje slike i stvara se ogromna gužva, pa su tada uglavnom svi fotografi u galeriji na prodaji. Posle svakog radnog dana, oni koji su radili u galeriji zatvaraju sve panele sa slikama i unose opremu iz galerije u sobu iza, zaključavaju i idu u lab da čiste mašine pošto su oni koji su fotografisali ceo dan znatno umorniji pa idu ranije da se odmore.

U svom rasporedu svako ima po neki dan kada je zadužen da ujutru od 9 sati bude u foto labu, kada je potrebno da upali mašine, štampa slike ili fotošopira slike po porudžbini putnika. To mi je bio omiljeni deo posla jer sam obično bio sam ili u društvu nekog od kolega, pa bismo puštali muziku do daske ili gledali serije dok se slike štampaju. Nemojte da vas to zavara jer je ovo veoma odgovoran posao i predstavlja logistiku svim ostalim fotografima, a naročito onima u galeriji, tako da greške nisu dozvoljene.

Embarkation day

Na svakih nekoliko dana nova tura putnika dolazi na brod, dok stari odlaze. To je za svakog zaposlenog na brodu jedan od najtežih dana i podrazumeva veliki posao.

Tog jutra svi se nalazimo u foto galeriji gde nakon jutarnje prodaje imamo sastanak u vezi prethodnog kruza pa se zatim upućujemo na razne pozicije po brodu ili na terminalu ispred gde nameštamo prenosive studije sa platnenom pozadinom. Na tim pozicijama stoje po 2-3 fotografa i slikaju ljude koji se ukrcavaju. Kada kažem slikaju, ne mislim da ih pitamo žele li sliku, već na razne domišljate načine uspevamo da fotografišemo svakoga iako to za njih nije obavezno. Kada bismo pitali za svako slikanje, većina bi odbila jer uglavnom imaju psihologiju stada ovaca, kada jedan par odbije slikanje, narednih 10 protrči pored i ne žele sliku, dok u obrnutoj situaciji kada uspemo da fotografišemo prve u grupi – uglavnom svi stanu da se slikaju.

Nakon uspešnog slikanja svako ide u svoju kabinu gde čeka da se oglasi alarm, koji označava početak obavezne vežbe za putnike i posadu na početku svakog kruza. Kada alarm zasvira, reka ljudi se slije u svoje “muster station-e” odnosno sigurnosne pozicije gde se okupljaju u slučaju opasnosti, na kojima im držimo obuku o njihovoj bezbednosti na brodu u slučaju havarije.

Na otvorenoj palubi deck-a 15 i 16 se održava zabava dobrodošlice gde po lepom vremenu slikamo putnike i đuskamo sa njima, da bismo nakon toga imali zasluženi “odmor” u galeriji, kada nam se ranije završava radni dan, u 9h.

Gangway

Nešto slično prethodno opisanom zadatku, samo što ovde ne slikamo ulazak gostiju, već njihov izlazak u mestima koja posećujemo. Uglavnom su u žurbi i naš zadatak je da ih zaustavimo i napravimo im uspomenu iz tog mesta.

Kako bi uspomena bila što lepša, neki od nas se kostimiraju i tako animiraju putnike da se slikaju i kasnije kupe sliku. Pored dvoje kostimiranih, tu je uvek i neko od “senior” fotografa koji sve to slika. Uglavnom se tu ostaje po 3-4 sata, tj. dok se većina putnika ne iskrca, nakon čega se slike nose na štampanje u lab, pa imamo veliku pauzu u portu i možemo da obilazimo to mesto sve do polaska broda.

 
Često se za posadu organizuju izleti, na koje svi sa slobodnim vremenom mogu da se prijave unapred, ali je isto tako moguće sve obići i u sopstvenoj režiji. Gangway mi je dosta puta omogućio da izađem na kopno i vidim mesto, čak i kad je većini posade bio zabranjen izlazak jer se išlo tenderima-brodićima na obalu i nije bilo mesta za posadu zbog velikog broja putnika. To je jedna od najznačajnijih privilegija ovog posla.

Dining rooms – Ressie

Na brodu u svakom trenutku ima preko 3200 putnika, što je jedan omanji grad, pa je tako zbog činjenice da svi krenu u isto vreme na večeru, napravljeno nekoliko ogromnih restorana, koji nose imena renesansnih umetnika, i gde sedi otprilike po 800 ljudi odjednom. Ako se uzme kao poređenje činjenica da prosečna svadba u Srbiji ima od 200-300 ljudi i da je potreban veliki trud da se svi uslikaju, zamislite kako je kada imate samo 3 sata da uslikate sve putnike koji tu večeraju i napravite 1000-1500 slika.

Uglavnom u svaki restoran ide po 2-3 fotografa koji se podele na sektore da bi brže obavili posao. Potrebno je prići svakom stolu i brzinski odraditi slike parova i solo portrete, kao i grupne slike porodica i prijatelja, a da pri tome izazivamo što manju pometnju osoblju restorana koje se lomi od posla.

Pored ovih velikih restorana, postoje i “Alternative dinings”, tj. manji restorani u kojima imućniji putnici zasebno plaćaju obilne i luksuzne obroke i uživaju u prijatnom ambijentu sa pogledom na more i udaljene horizonte. Uvek postoji neki fotograf kome se posreći da radi ove restorane, pa ima više slobodnog vremena zbog manjeg broja ljudi koje je potrebno slikati.

Prednost ovog posla je i to što nam je kao “staff-u” (osoblju) dozvoljeno da u sopstvenoj odeći (bez uniforme, ali sa bedžem) večeramo u ovakvim restoranima kada imamo slobodnog vremena, tako da ovde slobodno nekoga možemo i izvesti na večeru kada želimo.

Backdrops, formal and casual nights

Slikanje formalnih večeri predstavlja najteži zadatak koji brodski fotografi imaju. Tokom takve večeri svi putnici se oblače formalno i priređuju se zabave širom broda. Nakon što večeraju, na putu do pozorišta, diskoteka, restorana, oni prolaze pored naših nameštenih studija širom broda i slikaju se.

Okupljamo se nakon prepodnevne smene u galeriji kako bismo zajedničkim snagama namestili pozadine i rasvetu na 7-8 lokacija širom broda i podesili svetlo, da sve bude spremno za uveče.

U pola 5 ponovo imamo sastanak u foto labu,ovog puta formalno obučeni. Menadžer nas motiviše da izguramo ovo veče, zatim uzimamo opremu, baterije, kartice i upućujemo se ka svojim pozicijama. Neki slikaju restorane, ali većina slika “backdrop-ove”.

Pola sata kasnije, počinjemo sa slikanjem hiljada putnika tako što svakog namestimo i ispoziramo, pazimo na svetlo, čuvamo rasvetu od nemarnih ljudi koji prolaze, održavamo red čekanja i povrh svega uspevamo da ostanemo nasmejani i profesionalni do kraja.

Dok mi slikamo, u foto labu menadžer i dvojica asistenata štampaju hiljade slika koje posle završetka slikanja zajedno postavljamo u galeriji i zatvaramo panele kako bi sve bilo spremno za prodaju sutra. Kada to završimo upućujemo se u lab da čistimo mašine, nakon čega kolege donose nekoliko pica iz restorana i konačno možemo da se počastimo jer smo uspešno izneli jedan od najtežih dana.

Razno

Pored svih ovih zadataka od fotografa se očekuje i da slika dešavanja po brodu, kada ih ima. Na primer ukoliko prolazimo pored nekog zanimljivog glečera u određeno vreme, nekoliko fotografa izlazi na palubu i slika putnike sa prelepim krajolicima kroz koje se krećemo. Takođe, na brodu se održavaju razne zabave i događaji pa je i to potrebno fotografisati.

Putnici po nekada žele da večeraju na svom balkonu, pa plate room service i fotografe, prvi da im donesu hranu po izboru, a ovi drugi da im naprave nezaboravne uspomene na romantičnu večeru uz zalazak sunca na pučini.

Biti mornar

Od svih nas se pre svega očekuje da uvek budemo u stanju pripravnosti i da poštujemo bezbednosne procedure. Da bi uvek bili na zadatku, često se organizuju sigurnosne obuke u toku slobodnog vremena, kao i uzbune, tokom kojih svako mora da trči do kabine po “blue card”, prsluk za spasavanje, toplu odeću i sve što bi mu bilo potrebno u slučaju nesreće na moru, i da u roku od 5 minuta bude na predviđenoj poziciji koja može biti i na drugom kraju broda. Pre nego što se ode na tu poziciju potrebno je javiti se menadžeru kako ne bi došlo do traganja za nama iako smo na predviđenom mestu.

Moja pozicija je bila “stairway guide” na 15. spratu na kraju broda, gde sam sprovodio putnike na požarnim stepenicama, a zatim bih se u slučaju nesreće uputio u “muster station” tj. stanicu za okupljanje putnika, odakle bih predvodio grupu putnika ka čamcu za spasavanje.

Ovo ni malo nije lak posao jer su u pitanju stotine i hiljade uspaničenih ljudi koji bi vrlo lako mogli da izgube kontrolu, pa je potreban snažan “crowd control” tj. kontrola mase i ponašanje koje uplašenim ljudima uliva poverenje i autoritet.

Za kraj, nadam se da sam uspeo da vam približim posao jednog fotografa na brodu, sa svim prednostima i manama koje isti nosi. Težak je, ali ga volimo.

Tekst napisao: Ivan Đokić