Salzburg je jedan od onih gradova za koje smo svi čuli i znamo da je po nečemu poznat, ali nismo sigurni po čemu, a ni gde se tačno nalazi. A onda ukucamo naziv na pretraživaču Google i on nas informiše da se ovaj grad od oko 150.000 stanovnika nalazi na granici između Austrije i Nemačke i da je poznat po tome što se slavni kompozitor Volfgang Amadeus Mocart rodio u njemu.
Ovo i jeste najvažnija činjenica o ovom gradu, obzirom da je u potpunosti podređen Mocartu i da se sve u ovom gradu naziva njegovim imenom, pa čak i aerodrom. Gradovi i države koji nisu uspeli učiniti mnogo za života njihovih slavnih meštanina se kasnije pokušavaju iskupiti nakon njihove smrti otvarajući muzeje i gradeći spomenike, kao što to obično biva. Jedan od najpoznatijih kompozitora klasične muzike, Volfgang Amadeus Mocart, rođen je 27.
Januara 1756. godine u Salzburgu u ovoj kući sa slike ispod.
U gradu je zvanično živeo do svoje 25. godine, mada je u međuvremenu, kao dete, veoma često bio odsutan zbog svojih koncertnih turneja širom Evrope.
Na turnejama je svirao klavir, a putovao je sa svojim ocem Leopoldom koji je igrao ulogu njegovog menadžera. Nešto kasnije, sa svojih 17 godina, počeo je da radi kao dvorski muzičar u Salzburgu. Za to vreme je komponovao mnoga dela za klavir, violinu i orkestar, a počeo je da stremi i ka pisanju opera. Salzburg je u to doba bio potpuno samostalna nadbiskupija sa princom- nadbiskupom na tronu.
Zbog stanja u državi, državni teatar se zatvorio, a Mocart je primao
mizernu platu. Nakon toga je radio kao orguljaš u salzbugškoj katedrali, ali je ubrzo dobio otkaz, te je konačno odlučio da napusti Salzburg, preseli se u Beč, i konačno krene da piše opere. Njegova rodna kuća u Salzburgu je u potpunosti sačuvana i pretvorena u muzej. Ona se nalazi u strogom centru grada, u današnjoj šoping ulici Getreidegasse i jedina je kuća u ulici koja je jarko
žute boje. Kada uđete u kuću, u prvi mah vam se može učiniti da ona ne izgleda ništa posebno, goli i široki zidovi, mnogo stepenica koje na čudesan način grade lavirint u unutrašnjosti.
Ono što je čini posebnom je muzejska postavka na koju nailazite: autentični Mocartovi instrumenti, najraniji rukopisi njegovih dela, portreti, njegove lične stvari pa čak i vlasi kose. Tu je i „gluva soba“, obložena drvetom u kojoj možete slušati Mocartove kompozicije do mile volje. Osim rodne kuće, očuvana je i Mocartova rezidencija, odnosno kuća u koju se cela njegova porodica
preselila i živela dugi niz godina, a nalazi se sa druge strane reke, 5 minuta hoda od rodne kuće. Ovde se takođe mogu videti slične stvari, naravno iz nešto kasnijeg perioda. Maketa originalnog enterijera i makete scenografija iz Mocartovih opera su uključene u postavku.
Ova dva muzeja su objedinjena, ukoliko želite obići oba, cena karte za odrasle je 18,50 evra, a poseta samo jednom od ta dva muzeja košta 13 evra. Nešto dalje od ova dva muzeja nalazi se i Mocartov trg (Mozartplatz) na kome se nalazi
Mocartova skulptura na uzdignutom postolju. Čini mi se da smo zaboravili da pomenemo još nešto što nosi Mocartov naziv… ah, da, pa Mocart kugle!
Prodaju se na svakom ćošku, u svakoj ulici, ali najviše u već pomenutoj Getreidegasse šoping ulici. Njih je stvorio salzburgški poslastičar Paul Fürst, 1890. godine, a pošto nije znao kako da ih nazove, prosto im je dao ime „Mozart kugle“. Nažalost, nije ih patentirao, pa su ubrzo i ostale radnje počele da prave slične proizvode.
Fürst je ipak uspeo da se izbori za naziv, tako da jedino kugle ove čokolaterije imaju u svom nazivu reč „original“, to jest „Original Salzburg Mozartkugeln“. Nakon ovoga, Paul Fürst je 1905. godine dobio zlatnu medalju na sajmu u Parizu za ove čuvene kugle. Tako je ovaj slatkiš postao nadaleko poznat a kupuje se i jede širom Austrije.
Ali, dosta o Mocartu, hajde da se fokusiramo na ostale atrakcije koje Salzburg nudi, a nemaju veze sa Mocartom. Izdvojila bih samu arhitekturu Salzburga. Stari deo grada, koji je pod zaštitom UNESCO-a, je gotovo u potpunosti izgrađen u 17. veku, tj. nekih stotinak godina pre Mocarta.
Ovo je bilo doba cvetanja barokne arhitekture, dok kasniji period u kome je Mocart živeo pripada klasicizmu. Impresivna katedrala u Salzburgu koja se nalazi u srcu grada je takođe izgrađena u 17. veku, a pripada stilu romanike, kao i ostale građevine oko nje. Ono što je čini popularnom za turiste je njena unutrašnjost. Visoki svodovi sa puno baroknih ornamenata i oslikane ikone živih boja, kao i čak tri instrumenta – dvoje malih, i jedne velike orgulje! Na istim
ovim orguljama je i Mocart svirao dok je radio u ovoj crkvi kao orguljaš.
Odmah pored katedrale se nalazi DomQuartier, ogromna rezidencija u kojoj su živeli prinčevi-nadbiskupi u 16. i 17. veku, a koja je danas postala svojevrsni „muzej baroka“. Zanimljvo je da ulaznica košta 13 evra, ali zbog toga što smo iz Srbije, radnik koji prodaje karte nam je naplatio ulaz po redukovanoj ceni – 10 evra, ovo verovatno važi za ceo Balkan.
Unutrašnjost ovog muzeja zaista vredi videti, barokni enterijer će vas podsetiti na filmove u kojima dame u širokim haljinama i sa lepezama plešu na balu. Prolazite kroz niz prostorija, a u svakom se nalazi ekstravagantni nameštaj sa
zlatnim ornamentima, stakleni lusteri, oslikani svodovi, crveni zidovi. Ogledala sa zlatnim ramovima i stakleni svećnjaci su nezaobilazni detalji. Bićete toliko opčinjeni da nećete ispuštati foto-aparat iz ruke. Osim ovih prostorija, na drugom spratu se nalazi muzej katedrale, a u jednom trenutku čete se naći tik ispod velikih orguljskih cevi i videti svu njihovu impozantnost.
Geografski gledano, Salzburg je podignut na samoj granici Alpa. Nekoliko kilometara južnije već počinje ovaj planinski masiv, dok se severno od njega prostire ravnica. Možda jeste čudno, ali baš u centru grada se nalaze dva strma brega sa kojih se pruža prelep pogled na Salzburg. Jedan od njih se naziva Kapuzinerberg i na njemu se nalazi tvrđava Hohensalzburg. Do vrha je
moguće doći samo fonikularom. Drugi breg se naziva Mönchsberg, odnosno breg monaha, na čijem vrhu se nalazi prelepi park i najlepši vidikovac u gradu. Do njega se može doći liftom (koji košta 2,50 evra), ili dugačkim stepenicama, ako ste voljni da pešačite, kao što sam bila ja. Ako spadate u grupu ljudi koji bi rado pešačili, onda nemojte zaboraviti da su u blizini Alpi, i da Salzburg nudi i prelepu prirodu i planine u svojoj blizini. Najbliža planina se zove Untersberg,
takođe se nalazi na granici između Austrije i Nemačke, a najviši vrh u Austrijskom delu iznosi 1852 metra nadmorske visine.
Do vrha možete doći i obeleženim stazama, ali ne brinite, ukoliko mislite da je to previše za vas – tu je žičara. U nju staje do 50 ljudi, aktivna je i zimi i leti (zimi je
radno vreme kraće), i odvešće vas na 1776 metara nadmorske visine za neverovatnih 9 minuta! Karta u oba pravca košta 25 evra, a do same žičare, zvane i Untersbergbahn, dolazi se trolejbusom broj pet. Žičara polazi ka vrhu svakih 30 minuta, a ako su veće gužve, onda i na svakih 15 minuta. Dok se budete vozili ka vrhu, pružaće vam se neverovatan pogled na Salzburg
sa visine. Nakon što izađete iz žičare i prođete jedan restoran koji se tu nalazi, možete izabrati neki od dva vidikovca gde ćete uživati u pogledu (ili oba). Prvi se nalazi tik iznad restorana, obeležen je krstom, a pogled se pruža ka severu, tj. ka Salzburgu i ravnici.
Drugi, glavni vrh sa koga se pruža pogled od 360 stepeni (Salzburger Hochthron), nalazi se nekih 700 metara dalje. Takođe se na vrhu nalazi krst, a morate se popeti oko 80 metara, odnosno na 1852 metara visine. Do ovog vrha se dolazi stazom koja se u pojedinim delovima naglo spušta i ponovo uzdiže. U
ovim delovima je potreban dodatni oprez, pogotovo ako idete zimi, dok je planina pod snegom. Sve što vam treba je da se malo bolje obučete i obujete, ponesete neki štap, i očaravajući pogled sa visine neće izostati. Pogled ka jugu je uperen na vrhove visokih Alpa, od kojih neki dostižu i 2700 metara, te je moguće da ćete se ovde zadržati i duže nego što mislite.
Sve u svemu, Salzburg nudi mnoštvo različitih sadržaja, a na vama je da odaberete šta vam više prija, priroda ili arhitektura. Ali nemojte zaboraviti i na Mocarta, ipak je on najviše zaslužan za turizam u ovom mestu. Ako ništa drugo, zasladite se Mocart kuglama, one svakome prijaju!
Autor: Jovana Janković
Ostavi komentar