Svaka država u centralnoj i zapadnoj Evropi sa pretežno ravničaskim reljefom je poznata po proizvodnji piva. Stoga kada odemo u neku od tih zemalja često želimo i da isprobamo neko lokalno pivo, bilo ono nemačko, belgijsko, češko, slovačko…i tako dalje. Proizvodnja i ispijanje piva su na neki način tradicija u ovim zemljama, ali je samo u jednoj od njih Pivska kultura upisana na UNESCO listu nematerijalog kulturnog nasleđa.
U pitanju je Belgija, a belgijska Pivska kultura je priključena ovoj listi 2016. godine. Sledeći put kada budete ispijali neko belgijsko pivo, setite se da time zapravo konzumirate jedan deo belgijske kulture. Pre nego što krenemo u kratak obilazak proizvodnje piva u Belgiji, hajde da kažemo nešto više o belgijskom pivu i o pivu uopšte.
Belgijsko pivo – neke osnovne informacije
Prva stvar koja vas može začuditi kada odete u Belgiju je da većina piva ima između 6% i 12% alkohola, što je za naše balkanske navike prilično visoki procenat. Piva sa manjim procentom alkohola naravno postoje, a ona su uglavnom industrijska tj. „komercijalna“ piva koja su jeftina. Većina takvih piva spadaju u takozvana lager piva.
Ovaj tip piva je široko rasprostranjen po Evropi, a gotovo sva piva koja se svakodnevno ispijaju na Balkanu pripadaju ovoj vrsti. Lager piva su pitka, osvežavajuća, i ne razvijaju nikakvu specifičnu aromu koja potiče od kvasca koji se tokom procesa proizvodnje stavlja u pivo, već se oseća samo „čist“ ukus ječma i hmelja.
Belgijanci su više skloni drugoj podvrsti piva koja se nazivaju ejl (ale) piva, te ih spravljaju u zanatskim ili manastirskim pivarama. Osnovna razlika između lagera i ejla je što lager fermentira na niskim temperaturama, dok ejl fermentira na visokim temperaturama, takoreći ejl pivo se kuva do ključanja. Iz tog razloga ejl piva mogu često imati nešto viši procenat alkohola. Takođe, kvasac koji se dodaje tokom proizvodnje vremenom oslobađa neku voćnu ili začinsku aromu (ili obe), pa su ova piva po ukusu jaka, aromatična, izuzetno „punog“ i zaokruženog ukusa.
Što se tiče cene, za jedno industrijsko (najčešće lager) pivo u boci ili limenci od 0,33l je potrebno izdvojiti 1,50-2,50 evra u prodavnicama. Pivo koje se proizvodi u specijalizovanim zanatskim belgijskim pivarama (kraft pivarama) i koje ima veći procenat alkohola, bilo ono lager ili ejl, košta 3,00-5,00 evra.
Širom Belgije postoje pivare koje otvaraju vrata svojim posetiocima. Međutim, samo jedna zanatska pivara koja radi punim kapacitetom se nalazi u samom centru grada i to u prelepom gradu Bružu. U pitanju je pivara „De Halve Maan“, u prevodu polu-mesec.
Nekada se u centru Bruža nalazilo nekoliko sličnih porodičnih pivara, ali su se one vremenom premeštale na periferiju grada kako bi se proizvodnja povećala, a sami troškovi proizvodnje se smanjili. Vlasnici pivare „De Halve Maan“, koji njome upravljaju već šest generacija, odlučili su da ipak ostanu u srcu grada ma koliko to teško bilo.
Problem su rešili na jedan drugi način. Izgrađeni su cevovodi ispod grada Bruža kojima se pivo transportuje od pivare, gde se vrši skoro celokupna proizvodnja, pa sve do fabrike u kojoj se ovo pivo puni u boce! Ovaj „pivovod“ je dugačak oko 3,5 km, a cevi se nalaze na dubini od oko 15-20 metara.
Na ulazu u kompleks ove pivare se nalazi otvorena letnja bašta, odnosno bar. Sa desne strane se nalazi shop gde se mogu kupiti suveniri, veće količine (gajbe) piva i ulaznice za obilazak pivare.
Rezervacija se može izvršiti i online preko sajta pivare „De Halve Maan“, ulaznica košta 11 evra i obuhvata 45 minuta dugu turu sa vodičem (možete odabrati satnicu i jezik, ja sam odabrala engleski) a na kraju možete dobijenu ulaznicu zameniti za jednu čašu njihovog piva u zatvorenom bar/restoranu koji se takođe nalazi u sklopu kompleksa.
Iznad ovih barova uzdiže se zgrada pivare, a obilazak obuhvata uglavnom stari deo zgrade koji se više ne koristi za proizvodnju. Na samom početku ture, prijatni vodič će vas uvesti u noviji deo pivare u kome se trenutno proizvodi pivo. Prvo što ćete primetiti, a što je mene gotovo hipnotički oduševilo je – miris. Takav prijatan i topao miris je nemoguće osetiti bilo gde osim u pivarama ove vrste, a teško se i može opisati rečima. Prvo što se oseti je topao miris najsličniji mirisu pečenog hleba, a zatim se pridruže mirisi kvasca i piva koji vam prosto miluju čula.
Nakon ove prvobitne opijenosti krećete se pesti uz veoma uske i strme stepenice, ka vrhu pivare. Zgrada je veoma stara, pa je i unutrašnja arhitektura ostala u originalnom obliku. Nešto kasnije, prilikom silaska, kretanje stepenicama postaje čak i opasno, spuštanje postaje prava avantura.
U nekim delovima je moguće spustiti se stepenicama samo ako se okrenete „unatraške“, kao kada silazite niz merdevine. Potreban je veliki oprez, a uz sve to, svodovi su veoma niski pa treba paziti da ne dođe do slučajnog udaranja glave u plafon. Usput, dok se još penjete ka vrhu, vodič će vam objašnjavati na detaljan način kako se vrši proizvonja piva.
Možete čak videti i pomirisati nekoliko vrsta hmelja, a isto tako i ječma. Ova pivara proizvodi ukupno 4 piva, a sva su različite jačine, najslabije ima 6% alkohola, dok najjače ima 11% alkohola. Koliko će tačno procenata alkohola pivo imati, zavisi od količine ječma koji se stavlja, i iz tog razloga, što je jače pivo – to je skuplje.
Naravno i boja zavisi od ječma, taman ječam – tamno je i pivo. I otkriću vam jednu malu tajnu, kvalitet piva najviše zavisi od vode koja se koristi za proizvodnju. Zbog toga se ukusi istog piva u različitim zemljama razlikuju, a u ovoj pivari se uvek koristi ista izvorska voda koju transportuju od nekoliko kilometara udaljenog izvora do fabrike.
Poseban doživljaj predstavlja izlazak na krov pivare. Odatle se može videti centar prelepog grada Bruža. Na krovu se takođe nalaze i dva kazana za fermentaciju piva, dok se ostalih sedam nalazi negde unutar zgrade. Prilikom silaska, mogu se videti još i stari kazani i ogromni bazeni u kojima se ručno mešalo pivo.
Tu je i ogroman bazen kompletno izrađen od bakra koji je nekada davno služio za hlađenje piva, danas se to naravno radi na našto moderniji način. Između ostalog, čućete podatke i o istoriji pivare i videti kolekciju pivskih čaša i flaša od osnivanja pivare pa do današnjeg dana. I kao što rekoh, ukoliko želite, možete na kraju ove ture zameniti ulaznicu za njihovo Brugse Zot blonde pivo (jeste njihovo najslabije pivo, ali ima 6% alkohola) i tako na prijatan način završiti obilazak.
Nakon ove posete pivari, možete nastaviti šetnju Bružom, za mnoge najlepšim gradom Belgije. Bruž se nalazi u Flandriji, severnom delu Belgije i holandski je najčešći jezik koji se može čuti na ulicama. Specifičan je po svojoj arhitekturi i prepoznatljivim crvenim kućicama sa krovovima koji izgledaju kao „stepenice“. Šetnja pored brojnih kanala koji se protežu širom grada zaista predstavlja uživanje, a brojni mostići koji prelaze preko kanala su „fotogenični“ pa možete uživati u fotografisanju istih.
Vožnja čamcem kroz ove kanale je takođe popularan vid obilaska grada te možete na nekoj od vodenih stanica kupiti kartu po ceni od 10 evra i uživati u vožnji oko 30 minuta, jedini problem je gužva u sezoni pa morate biti strpljivi pri čekanju. Širom grada su razbacane i brojne čokolaterije u kojima se može naći na stotine različitih vrsta pralina, čokolada, bombona i ostalih poslastica po kojima je Belgija takođe poznata. Jednostavno, čokolade i pivo su njen zaštitini znak. Stari i izuzetno očuvani istorijski centar Bruža je takođe pod zaštitiom UNESCO-a. Stoga, iskoritite priliku ukoliko se nalazite u Belgiji, posetite Bruž i pijte pivo u njemu, uživajte u isto vreme u nematerijalnom kuturnom nasleđu i zaštićenoj svetskoj kulturnoj baštini.
Tekst pisala: Jovana Janković
P.S. Pisala sam i tekst o Katalonskoj kulturi, koji vam može biti zanimljiv.
Ostavi komentar