Ako planirate letovanje na Lefkadi i razmišljate o odlasku na ovo ostrvo, u ovom tekstu, nalaze se savjeti i informacije koje će vam pomoći da otkrijete što više od ovog mjesta.
Duge plaže uokvirene sa jedne strane belim liticama sa kojih se uzdižu smaragdno zelene šume, a sa druge nebesko plavim morem… Za ovu egzotiku ne morate da menjate kontinent.
Reklo bi se da je na dohvat ruke: na Lefkadi, u Grčkoj.
Ranije kada sam gledala fotografije na internetu, uvek sam mislila da je boja mora rezultat brojnih filtera. Međutim, ovog leta i sama sam se uverila u „50 nijansi plave boje“ Jonskog mora koje zapljuskuje obale Lefkade. Da napomenem, reč je o zapadnoj obali, gde su i najpoznatije i najbolje plaže ovog ostrva (po mom skromnom mišljenju).
Letovanje na Lefkadi – vodič
Ukoliko vas je ovo zainteresovalo i u mislima već pijete neki koktelčić uz zvuke talasa… malo ćemo se vratiti u realnost sa nekoliko informacija o ovom grčkom ostrvu, koje je četvrto po veličini u Jonskom moru, sa površinom od 300 kvadratnih kilometara. Ako pogledate kartu, videćete da se Lefkada nalazi iznad Kefalonije i Itake i do nje ne morate trajektom – sa kopnom je spojena mostom.
Kako doći do Lefkade?
Do Lefkade možete na razne načine – avionom, busom, autom… možete različitim smerovima… Svako po vlastitom senzibilitetu, pa i avanturističkom duhu.
U mom slučaju, prevozno sredstvo je bilo auto i dva smera. Možda dobijete ideju za vlastiti aranžman. Putovanje od 1 298 km (kako gugl kaže) počelo je iz Gradiške, smerom Beograda, u kom predlažem prvo noćenje i obilazak grada. Sutradan je putovanje nastavljeno. Autoput je odličan i ono što je veliki plus je da je konačno puštena u promet deonica puta kroz Grdeličku klisuru, što je uveliko olakšalo putovanje. (Prošle godine su bile ogromne gužve i gotovo su se gubila 2 sata)
Dakle, u Grčku smo išli preko Srbije i Makedonije, prema Solunu. Na graničnim prelazima Preševo-Tabanovce, odnosno Đevđelija-Evzoni nije bilo gužve iako je bila sezona (početak avgusta). Možda ne bi bilo loše i da napomenem da gorivo u Makedoniji košta 1 evro, a u Grčkoj u proseku 1,40 evra, te je dobro natočiti gorivo pre ulaska u Grčku…
Pre samog odredišta, obavezno je svratiti do Meteora, pravoslavnih grčkih manastira, sagrađenih na stenama. Nalaze se nedaleko od mesta Kalambaka. Njihovo ime znači lebdeće stene i na slikama se možete uveriti u to – manastiri su sagrađeni na visokim stenama, koje izgledaju kao da vise sa oblaka. Što se više približavate, to će vas neverovatno delo prirodesve više ostavljati bez daha. Zaista nešto što se ne sme propustiti.
Meteora je ranije brojala 24 manastira, ali je danas taj broj smanjen na šest i nalazi se na UNESCO popisu Svetske baštine, od 1988. Treba da napomenem da su manastiri za posetioce otvoreni do 17 časova, te da se ulaz u pojedine kapelice naplaćuje 3 evra.
Naravno, budući da su ovo svojevrsna sveta mesta nije u redu da se dolazi obnažen (što je slučaj kod većine turista), pa povedite računa o tome! Međutim, ako se ipak zaboravite, na ulazu ćete dobiti potrebnu robu kako bi se prekrili (dugu suknju i maramu za žene, te duge hlače za muškarce). Budući da je ujedno turističko mesto, postoje i šopovi gde možete da kupite razne suvenire.
O pogledu koji se pruža kada se popnete do manastira ne želim trošiti reči, vodiću se onom „slika govori hiljadu reči“…
Nakon Meteora, nastavljamo svoje putovanje u smeru Lefkade. Put je planinski što podrazumeva krivine i veoma opreznu vožnju. U suton sa kopna mostom prelazimo na ostrvo… topao vazduh i slankasti miris mora u zraku. Konačno!
Smještaj na Lefkadi
Smještaj smo odabrali u nekoj sredini ostrva, slobodno mogu reći u planinama. Mesto se zove Aspropergata i preporučila bih iz više razloga: svežiji vazduh (klima uređaj nije bio ni potreban), od glavnih atrakcija ostrva maksimalno 45min vožnje (s tim da se vozi sporije, vratiću se na to), znatno je povoljnije i
pogled koji se pruža na glavni grad Lefkas (Lefkadu) je neprocenjiv!!
Spomenuh da se mora voziti sporije. Pogađate opet – krivine ili da se izrazim rečnikom formule 1 – šikane! Zaista, potreban je veliki oprez sve vreme. Uostalom, na odmoru ste – gde da žurite?! To bi bila jedina negativna strana. Aspropergata i okolna mesta su centar vinogradarstva na ostrvu, a i maslinarstva, te uz put često možete videti štandove gde prodaju vino i razne proizvode od maslina.
Budući da ostrvo još uvek nije baš najbolje povezano u smislu nekog javnog prevoza, najbolja opcija je imati vlastiti prevoz. Osim u slučaju da vam odgovara biti u jednom mestu i na jednoj plaži sve vreme. Elem, proverila sam cene rentanja: auto u sezoni košta 50e/ dan; quad (veoma popularan) je 40e/dan; skuter od 50 ccm košta 100 evra za sedam dana. Smatram da je najbolje rentati skuter… em povoljniji, em i najjednostavniji za parkiranje.
Plaže na Lefkadi
Plaže o kojima ću pisati su Katizma, Porto Katsiki, Milos, Egremni. Sve su na zapadnoj obali ostrva i ponose se svojom plavom bojom mora. Krenimo redom…
Katizma
Katizma je od Lefkasa udaljena nekih 16 km, a 3,5km od gradića Agios Nikitasa. Rekla bih da je ovo plaža za sve – mlade željne zabave, porodice sa decom (pa čak i ljubimcima), starije osobe željne odmora…
Put do plaže je možda i najjednostavniji od gore pomenutih, jer se parkirati može odmah uz nju.
Postoji parking koji se ne naplaćuje i ukoliko želite uštediti dođite što ranije da biste našli slobodno mesto, jer se brzo zauzmu. Recimo, do nekih 9.30 ćete uspeti. Privatni parkinzi se naplaćuju 5 i 7 evra, ceo dan. Kada su u pitanju ležaljke, bila sam iznenađena jer je obično bilo da set od dve ležaljke i suncobrana ide sa pićem.
Međutim, ovde to nije bio slučaj. Najeftiniji set je bio 9 evra, zatim 25 i sunbeds su koštali 50-60 evra. Ubrzo smo odustali od ove prakse i kupili smo suncobran za tih 9 evra i uštedeli si dnevni trošak, jer na svakoj plaži imate mesta i za vlastiti aranžman. Onda fino popijete neki frape za 3 do 4 evra.
Katizma je potpuno urbanizovana. Celom dužinom prate je brojni beach barovi, od kojih je verovatno najpoznatiji Copla bar. Ukoliko ste u potrazi za dobrom žurkom, sigurno ćete je ovde naći. A često gostuju i poznati DJ. Na primer, dok smo bili gostovao je David Morales.
Bitno je znati
Toalete, tuševe i kabine za presvlačenje ćete pronaći u svakom od tih barova, stoga je Katizma pun pogodak za sve one koji vole potpunu komociju. Plažu pohode i razni prodavači, te dok grickate krofne (2,5 evra) možete uživati u tajlandskoj masaži, a ako vam u tom trenutku baš zatrebaju naočare ili (kojim čudom) sat ili punjač za telefon, sve će vam biti ponuđeno.
Takođe, veoma je popularan i paraglajding, doduše ne cenom.
U ponudi su dve opcije, kako oni kažu „low“ i „high“, odnosno kraća i duža. Kratka verzija traje 7-8 minuta i košta 40 evra, a ona duža 16-17 minuta sa cenom od 80 evra. Tu je uračunat prevoz od plaže do mesta polaska i nazad, zatim video i slike.
O moru ne želim (opet!) jer mi ponestaje prideva, a ne bih se ponavljala. Stoga od sad – slike. Samo ću reći da na Katizmi nije bilo valova i kao što rekoh – plaža za sve.
Porto Katsiki
Do Porto Katsikija je već malo zahtevnije doći, tačnije oko 80 stepenika zahtevnije… a i sam put do ovog mesta je poprilično zavojit. Uglavnom, parkirati se možete negde uz put prema plaži (ako vam nije problem prošetati pa se spuštati niz stepenice) ili na privatni parking koji se naravno plaća. Na samoj plaži nema prodavnica niti barova, nema toaleta, tuševa ni kabina.
Sve se to nalazi iznad, pre stepeništa, stoga ako trebate nešto bolje je da si uzmete pre nego siđete dole – verujte mi na reč. Uvek ima opcija da nešto naručite od zaposlenih jednog restorana koji su tu na plaži, ali nije isplativo. Ležaljke ovde koštaju 15 evra, ali ima mesta i za nas koji nismo spremni oprostiti se sa tim iznosom.
Na ovu plažu možete dakle doći autom, a drugi način je brodom (o tome nešto kasnije).
Porto Katsiki se smatra najlepšom plažom Grčke!
Na njoj nema toliko sadržaja kao na Katizmi, ali je definitivno nešto što se ne sme zaobići kada posetite Lefkadu, kao ni sledeću a ta je Milos.
Milos
Iskreno, meni je ona najlepša. Plaža sa nekim šarmom. Možda ima do toga što do nje vodi strmi put kroz šumu. Na pojedinim delovima nije baš jednostavno, što se kondicije tiče, ali pogled koji se pruža na ovu plažu je predivan… kontrast beline tog sitnog šljunka i mlečno plave boje mora je prva slika koja mi se pojavi na pomen Milosa. Prema plaži krećete iz Agios Nikitasa.
Na glavnoj šetnici postavljen je znak gde se skrene levo i samo se prati staza. Potrebno je nekih 20 do 30 minuta laganog hoda.
Za sve one koji nisu avanturističkog duha, iz Agios Nikitasa svakim danom do Milosa vozi brodić, a povratna karta košta 6 evra.
Međutim, zadnji brod sa plaže polazi oko 19 i onda nećete biti u prilici da doživite divan zalazak sunca, što je svakako moja preporuka. Još da napomenem da je more nešto uzburkanije kod ove plaže, mada nisam primetila da je to ikom smetalo.
Odrasli i deca, svi su se podjednako zabavljali hvatajući valove. Ležaljke su i ovde 15 evra i postoji samo jedna trgovina, stoga frižidere napunite sitnicama koje su vam potrebne za dan na plaži, vode pogotovo.
Egremni
Poslednja plaža o kojoj bih pisala je Egremni i anegdoticu koja se desila kada smo pokušali sami doći do nje.
Naime, 2015. godine Lefkadu je pogodio zemljotres u kojoj je 300 stepenika koji su vodili do ove plaže uništeno. Pre puta sam čitala da se do nje može i dalje
doći spuštajući se konopcem, tako nešto. Odlučili mi da pokušamo. Na putu
sretnemo jedan par iz Srbije, pošli i oni sa istom namerom.
Pridruži nam se i jedan lokalni par, kažu juče su bili na plaži, super je, nema gužve. Idemo za njima, oni sigurno znaju… Inače, put do plaže je u rekonstrukciji… ali što pesmica kaže „još se nisu odmakli dalje od početka…“ Hodali smo dobrih 20 minuta da bi nas trojica Grka zaustavila – previše je opasno da se ide tim putem i vraćaju nas nazad. Grčki par se s njima raspravlja, a nas četvoro se pravimo ludi i čekamo razvoj situacije. Pretpostavljate da smo se pokunjeni vratili svojim autima.
Međutim, nismo odustali od ove plaže i uplatili smo jednodnevni izlet brodom, kojim smo (između ostalog) posetili i ovu plažu. Krstarenje je koštalo 25 evra + ručak na brodu.
Savet
Na Katizmi, na primer, nudiće vam taj izlet i svako ima neku drugačiju ponudu. Od 20 evra po osobi (bez ručka, koji je inače 5), 25 evra sa ulaznicom za zabavu na brodu ili ovu našu opciju… Stoga se ne žurite i potražite opciju koja vama odgovara.
Izlet kreće iz Nidrija, u 9.30 i ukoliko dolazite svojim autom spremite se na ogromne gužve, jer sve agencije imaju isto vreme za polazak i mnogi će kao i vi žuriti i tražiti mesto za parking. Nama je agencija osigurala parking za 4 evra, ceo dan.
U ovoj turi posetićete: Porto Katsiki i Egremni plaže, gde se stane da se turisti okupaju, ne duže od 45 minuta… Zatim se, nešto duže, poseti Fiskardo na Kefaloniji… ali kolika je gužva po kafićima i restoranima govori činjenica da su odbijali da poslužuju hranu gostima, jer jednostavno nisu stizali… Posle toga, ponovo na kupanje se odlazi na Itaku. Za zaljubljenike u knjigu Itaka je poznata – ona je dom Homerovog junaka Odiseja.
Na redu je pećina Papanikolis koja se nalazi na ostvu Meganisi.
Ime je dobila po podmornici koju je tokom Drugog svetskog rata u njoj sakrivao kapetan Iatridis. Pećina je zaista spektakularna, ali je zaustavljanje veoma kratko, samo za fotografisanje. Potom se plovi do tri privatna ostrva Sparti, Skorpidi i Skorpio koja pripadaju grčkom tajkunu Aristotelu Onazisu.
Kod poslednjeg je takođe moguće kratko kupanje. Poslednje ostrvo koje se obilazi, u povratku, ostrvo je Madouri na kojem se rodio i stvarao poznati grčki pesnik Aristotle Valaoritis.
U Nidri se vraćamo oko 18.30h. Ova tura je dobra jer vidite Lefkadu i sa te morske strane, posetite mnoga ta mesta i plaže… Negativno je pošto se uglavnom vozite, jer zaustavljanja su vrlo kratka da bi se stiglo sve obići. Ali, za 25 evra više sam nego zadovoljna.
I kao što to obično na godišnjem odmoru biva… dani su prebrzo tekli… Danju obilasci plaža, naveče Agios Nikitas ili Lefkas (naravno govorim samo o zapadnom delu). Puno veći izbor restorana, koktel barova i suvenirnica ćete definitivno naći u Lefkasu… Dan po dan, kao što rekoh, došao je i dan polaska.
Za povratak smo odabrali rutu preko Albanije i Crne Gore. Usput smo odlučili prenoćiti u albanskom gradu Ksamilu. Kada je u pitanju putarina – nema je ovom rutom, te je tu jedina ušteda u odnosu na rutu preko Makedonije, gde se ukupno plati 45 evra putarine… Međutim! Naše iskustvo u Albaniji nije bilo sjajno… putevi su većinom loši, a u saobraćaju vlada neverovatan haos. S obzirom na moje iskustvo, definitivno ne bih preporučila.
Kako ovaj putopis ne bih završila sa nekom negativom, vratiću se na zvezdu ovog pisanija – Lefkadu. Smatram da je jedna od lepših destinacija, pristupačna i da svojom ponudom može odgovoriti različitim ukusima. Ostrvo nestvarne plave boje mora, belih šljunkovitih plaža, prekrasnih zalazaka sunca…
Negde sam čula da ko jednom ode na Lefkadu, obavezno se vrati ponovo. Mislim da nisu daleko od istine… jednog dana…
Tekst pisala: Nataša Kljajić
P.S. Na blogu se nalazi i putopis o Pargi, još jednom Grčkom biseru.
Ostavi komentar