Jedno od najčešćih pitanja koje dobijem. Definitvno. Kako toliko putuješ? Odakle ti pare za putovanje? Vrijeme? Mama me obično pita i kako ti se da sine više. Do kad planiraš tako?
Neki koji me ne znaju mnogo, misle da jedino što radim je putujem po svijetu. Malo ljudi koji me čita u suštini zna čime se ja uopšte bavim. Obično odgovor na ovo pitanje počnem sa time da sam završio master iz Ekonomije u Bratislavi, radio kao teniski sudija, napisao ovaj vodič za putovanje Bosnom i Hercegovinom, kao i ovu putopisnu knjigu sa putovanja kroz Južnu Ameriku. A na kraju krajeva, napravio i ovaj blog koji sad čitaš.
RIO. Moju najveću ljubav. Moje čedo, reklo bi se. Najdraži projekat koji sam ikada pokrenuo i koji mi je donio milion sjajnih stvari. Donio mi je i putovanje u moju najdražu Južnu Ameriku.
Ali da li živim od suđenja, prodaje knjiga ili diplome fakulteta koju ne znam ni gdje sam ostavio? Da li ja živim od Rija (bloga)?
Još uvijek ne.
Mislim da je Kristijan Iličić jedini na našem prostoru koji je uspio ovo da ostvari. Tata mata o kojem pričaju svi od komšije Miće do ljudi iz druge priče. Čovjek je napravio Facebook i Instagram stranicu sa ukupno preko 600 000 pratilaca i proputovao preko 100 zemalja.
Skidam mu kapu za to.
Ako postoje dvije osobe na koje mogu da se ugledam u nekim stvarima, to su Novak Đoković i on. A svi znaju da je Nole mega car.
E sad, postoji jedna stvar koja veže mene i Kristijana. Nažalost nisu to sponzori.
Nešto drugo od čega on i ja u stvari živimo.
Jel znate o čemu se radi?
Hm?
Drum roll…
………….
………….
Ono što nas veže je…..
…………
………..
Digitalni marketing!
Obojica se bavimo digitalnim marketingom i najkraće rečeno, to je ljudi moji odgovor na pitanje kako toliko putuješ. Moja “tajna” reklo bi se. Ono što mi plaća račune i stavlja hranu na sto.
Ono zbog čega mogu ovoliko da putujem.
Da ne budem na jednom mjestu.
A opet zaradim dovoljno za sebe.
Kako je sve počelo…
Jedan od najvećih problema sa kojim sam se suočio po svom prvom zaposlenju bio je što mi nikada nije bilo dovoljno slobodnih dana. Imaš 18 dana godišnjeg i to je to. Jebiga.
Ali šta je 18 dana? Dva putovanja. Ubere se tu koji dan za praznike, vikende, ali sve je to sića. Uvijek sam maštao da mogu da odem ko čovjek negdje 2 mjeseca u neku neobičnu zemlju, a da novac zarađujem preko računara.
Kud nisam programer, sto puta mi je palo na pamet.
Taj neki period nakon završetka faksa i prvog zaposlenja, bio je mnogo težak za mene. Sjedio sam kući sa diplomom magistra ekonomije, 5 stranih jezika u džepu i činjenicom da sam sudio Nadalu. Sjedio sam još malo. I još malo. Nekih pola godine. Slao svoj CV svaki dan na sto mjesta. Obično ne dobijao niti jedan odgovor.
Ljude realno nije bilo briga za moje jezike ili moju diplomu. Samo ja to još tada nisam shvatao. Nisam shvatao ni drugu stvar u svemu ovome, a to je da ja, realno, u tom trenutku, nisam ni znao mnogo toga raditi.
Da si me pitao šta znaš da radiš, rekao bih svašta. Znam malo marketinga, malo računovodstva. Malo baratam i oko finansija. Svašta ti ja znam. A kad neko kaže da zna svašta, obično ne zna ništa.
I onda, tamo negdje 2015 godine, nakon što sam počeo da uviđam da prvo moram nešto da zaista naučim da radim, da bi me neko zaposlio, počinjem da istražujem oblast SEO optimizacije. Ono, kako da budeš prvi na Guglu, jer koja je poenta pisanja nečega ako te ljudi ne mogu naći na internetu, zar ne?
U tom trenutku, taj SEO mi je zvučao kao neko super tehničko znanje koje samo ultra geekovi imaju. Mislio sam da nema nikakve šanse da to mogu da naučim, jer nisam znao ni kako sajt napraviti tada.
Ali eto, link po link. Savjet po savjet.
I znaš šta?
Danas živim od SEO-a! Od digitalnog marketinga. Od vođenja Facebook stranica za firme. Kreiranja e mail i Google Ads kampanja. I nikada mi nije bilo bolje!
Majke mi. Konačno mogu sam da organizujem svoje vrijeme. Ne treba od nikoga da tražim godišnji više. Imam svoju slobodu. Vremensku, ali i onu finansijsku.
I znaš šta još?
Sam sam svoj šef.
Nek digne ruku onaj ko mrzi svog šefa?
I sve ovo što radim, naučio sam sam. Uz mnogo volje. Dane i dane sam proveo guglajući ove teme. Imam i jedan word-ov dokument od 560 strana u koji stavljam sve zanimljivo za digitalni marketing što nađem. Strah me i da ga otvorim sada kada vidim koliko toga se nakupilo tamo.
Mogu ti reći da što sam stariji, sve više vidim koliko taj faks u neku ruku nije presudan za zaposlenje. Nemoj me pogrešno shvatiti. Fino je kad završiš faks pa imaš diplomu, pa roditelji dođu na promociju, pa se slikate. Nema šta. Lijepe slike za porodični album.
Ali ono što sam vremenom shvatio je da diploma Ekonomskog, ETF-a, Pravnog, Mašinkog i bilo kojeg fakulteta vrijede isto.
Ništa.
To je samo jedan papir koji ti malo olakšava stvari u životu. Bez konkretnog znanja i načna na koji ćeš stvoriti dodatnu vrijednost, sve ti je džaba.
Zapitaj se samo sljedeću stvar?
Da si ti poslodavac i da imaš svoj privatni biznis, šta bi ti bilo bitnije; da imaš nekoga ko zna raditi posao ili nekoga ko ima diplomu? Koliko ljudi vidim koji danas završavaju fakultete misleći da će sa tom diplomom nešto postići. Znam da zvuči malo kao kliše, ali znanje je jedino što ti garantuje posao danas.
Čak i u ovom banana sistemu zvanom Bosna i Hercegovina.
Jednom mi je jedan pametan čovjek rekao da nije bitno šta radiš u životu. Da si frizer, pravnik, doktor ili neki digitalni nindža, ako radiš svoj posao kako Bog zapovjeda, sa ljubavi i strašću, to je to. Uvijek će biti posla za tebe.
Nemoj dopustiti da te sredina u kojoj živiš natjera da radiš stvari koje ne voliš, samo zato jer moraš. Zajebi to. Ne daj da te zavuku u magični krug u kojem duboko u sebi nisi srećan. Nema ništa gore nego kada čujem da kažu “Samo ćuti i radi. Nek je posla”.
Užasno me nervira kad ovo čujem. Zašto treba da radiš nešto čitav život, ako ne uživaš u tome? Pa majku mu, koliko života ćeš da imaš? Smisao tvog i mog postojanja nisu kuće, pare i bjesni auti. Smisao svega ovoga su iskustva! Stvari koje nas čine srećnim.
Ako nije, mijenjaj. Poduzimaj nešto. Koliko života realno imaš?
Pokušaj da osjetiš ono što zovu sreća. To ultimativno stanje koje proizilazi kao rezultat sveokupne zadovoljnosti i spokoja načinom života na koji živimo.
Mnogi ljudi koji me ne poznaju previše dobro, smatraju da su za mene putovanja najbolja stvar na svijetu. Vjeruj mi, nisu ni blizu. Putovanja nisi najbolja stvar na svijetu. Najbolja stvar na svijetu je jednostavno radiš ono što te čini srećnim.
Možda zvuči neobično, ali moj posao, posao digitalnog marketara, mene zaista čini srećnim. Uživam u radu sa klijentima. Svakom novom projektu koji dobijem. Toj kreativi koja se od mene očekuje da smislim nešto što će prodati. Mnogo je dobar osjećaj kad napraviš nešto što vidiš da drugi ljudi konzumiraju.
Neopisiv.
Zato sam sa dvojicom dobrih prijatelja odlučio da napravim jednu posebnu akademiju, koja će obučiti ljudi da rade upravo ono što ja radim. Da zarađuju od interneta. Jer to nije nikakava prazna priča.
Nazvali smo to Moja digitalna akademija. E da ti je znati kakva smo sve imena prošli dok nismo došli do ovoga.
Ali zvuči kul, zar ne?
Ideja nam je bila da na jednom jedinom mjestu možeš da dobiješ sve one vještine koje će ti biti potrebne da zarađuješ novac iz svoje kuće radeći ovo što ja radim. Vodiš Facebook stranice ljudima. Praviš sajtove. Radiš banere, letke i druge stvari što rade ljudi koje zoveš grafički dizajneri. Malo i Google oglase čak. A uz sve to, znaćeš kako da napraviš čitavu marketing strategiju, kako za firmu u kojoj radiš, tako i za sebe i svoj biznis.
Svi drže vikend kurseve i edukacije, ali šta realno možeš da naučiš za dan ili dva?
Zato i jeste četiri mjeseca. Jer treba vremena da se sve slegne malo i svari.
Ono što ti mogu reći je da je meni ovaj posao dao upravo ono o čemu sam maštao. Mogućnost da putujem i zarađujem u isto vrijeme. Da imam osjećaj da doprinosim nekome, da radim stvari koje se negdje vide i koje neko zaista cijeni. Da moj ofis nekad izgleda ovako.
Pogled na prirodu, sokić i mašta na volju. A ova supa je samo zato što sam bio prehlađen taj dan.
Toliko sam se već navikao da radim solo, da ne znam šta bi se trebalo desiti da se vratim u neku firmu i radim kao nekada. Možda nekada kad se oženim jedino. Kad žena ukine putovanja i pošalje me da čuvam djecu.
Ali ima još do toga… 😉
P.S. Trenutno vršimo upis u novu i nikada bolju Akademiju. Više o tome na MDA BanjaLuka.
P.S Napisao sam knijgu o tromjesečnom putovanju kroz Južnu Ameriku. “Pisma iz Južne Amerike” se zove. Da je poručiš, klikni ovdje.
ŽELIŠ DA TI RIO DONOSI NAJNOVIJE INFORMACIJE IZ SVIJETA PUTOVANJA?
Budi dio kluba koji čini više od 5,000 ljudi. Prijavi se da na mejl dobijaš najnovije i najaktuelnije putničke informacije.
Odlican text, realan u nekim segmentima. U nekima nije. Istina je da diploma ne znaci nista i nije garancija nicega. Nikoga nije briga za tvoju diplomu ili tvoje poliglotske kapacitete. Naprotiv, sto si bolji, vise si nepozeljan. Cilj rada samog za sebe nije novac vec ta financijska sloboda, sloboda da odes kad hoces i zadrzis se koliko hoces a kucni budzet ne ispasta.
Kao sto je ranije receno, osim nekoliko kvalitetnih zakljucaka s kojima se u potpunosti slazem s tobom, text je samo reklama ali boze moj, pa ovo je tvoj sajt i to je normalno. Onaj ko se na to ljuti nema sta da trazi ovde.
Kada su u pitanju ta silna putovanja, ono sta nisi naveo je cinjenica da su sad tvoja putovanja vecinom pokrivena od strane sponzora. Stekao si status cjenjenog travel blogera, izucio zanat i stekao pravo da saradjujes s sponzorima koji sad dobrim djelom finansiraju tvoja putovanja.
Na svojim putovanjima sma bio u prilici da upoznam ljude kao ti, mada malo jacim travel blogerima koji rade za bas jake svetske kompanije koje im sve placaju dok je njiohova obaveza da pisu odlicna i interesantne price i reklamiraju saradnike.
U svakom slucaju, zelim ti puno srece
Sta mislis o Milanu Maglovu?
Njegova stranica DDK je pokrenula pravu lavinu stranica tog tipa, a od digitalnog marketinga je kupio stan,bar tako kaze.
Sve je moguce dakle.
P
Mislim da je veliki stručnjak u svom poslu i da super radi društvene mreže, napravio je čudo sa tom stranicom zaista.
Druze moj bratislavski, slazem se skoroz sa tobom oko faksa. I ja sam napisao jedan tekst koji je buo digao prasinu na beogradskom ekonomskom. http://www.cutolog.com/zasto-je-diplomiranje-na-ekonomskom-fakultetu-u-beogradu-moj-veliki-promasaj/
Pozdrav iz Portoroza I samo gazi. 🙂
Hvala druže, odličan je tvoj tekst. Predobro napisano 🙂 Razumijemo se potpuno 😉
Za Ekonomski fakultet ne znam, ali napisati da diploma Elektrotehnickog fakulteta ne vrijedi je apsolutno netacno.
Ljudi se zapošljavaju sa Elektrotehničkog fakulteta jer imaju konkretno znanje, ne diplomu. Jednostavno je fakultet koncipiran tako da ih nešto nauči i da se podrazumijeva da kada ga završiš nešto znaš, što se pokazuje godinama i to je to. Iskreno ne vidim da bi diploma ETF-a nekome dala posao a da ne zna da radi.
bilo bi super kad bi ova digitalna akademija mogla da se “pohađa” online… nije u redu da se samo vi bogatite 😉
Biće uskoro vjerovarno, mnogo ljudi nam traži 🙂
Iskrena da budem, nije mi se dopao ovaj post. Reklama za akademiju nevjesto predstavljena kao da to nije. Ok svaka ti cast i sve je to lijepo ali ja ne vjerujem da zivis od toga, ja mislim da promovises akademiju koju si nedavno stvorio i namamljujes ljude na foru putovanja. I sve je to legitimno, nemam nista protiv, ali ne ide mi nekako uz tebe. Imala sam osjecaj dok sam citala ovaj post kao da si ga napisao u pijanom stanju, oni orevise licno obracanje citaocu tipa upisi ovo i mozes sve preko noci, kovanje Kristijana u zvijezde, silni hvalospijevi o decku za koga sam sto posto sigurna da nemate nista zajednicko a i da imate ne znam cemu promovisanje njega na svom blogu. Zavrsio si te studije u Bratislavi a sad kao da si pijan prosipas pricu kako je fakultet nebitan i kako to nista ne znaci. Mislim da si mogao malo suptilnije da predjes u tu ofanzivu reklamiranja svoje nove ideje, ovo mi se nije dopalo i razocarana sam samo iz jednog razloga, jeste Kristijan jeste tata mata ali ti si bio taj za koga sam znala da iskreno pise i kome sam se radovala da ga citam. Pozdrav i komentar apsolutno nije bio zlonamjeran
Pozdrav Andrea, nema zašto da uzimam komentar za zlo, svaka kritika je dobro došla :)) Šta više 🙂 Ne znam zašto ne vjeruješ da živim od toga? Ja vodim Facebook stranice za više firmi, pišem blogove za njih i to mi je osnovni posao, a sa strane još zaradim na nekim svojim idejama kao vodiču, ali to je ono čime se bavim. 80% mojih prihoda je od interneta. Ako ne i više.
Tekst jeste napisan na brzinu, ali nije nikakva šuplja priča, već je realna stvar, da mnogo ljudi živi od digitalnog marketinga danas, a da to nije teško naučiti i da svako može time da se bavi. A Kristijana lično poznajem i jako poštujem, prosto u onome što radim on je najbolji i kul mi je njegov način života, tako da nije loše promovisati nekoga ako iskreno cijeniš nešto. 🙂 Često linkujem i ka Srđanu Šajinoviću u njegovom blogu ili Maji Orihan jer prosto poštujem ljude i znamo se lično. A za master studije, iskreno znaš koliko su mi koristile? 🙂 Nimalo nažalost. Ta diploma je super stvar, ali niko mi nikada nije dao posao radi toga, niti u svom poslu koristim znanje koje sam dobio. Ideja je prosto bila da ljudi shvate da od fakulteta nece zivjeti već da im treba konkretno znanje u životu. Ja sam živio u iluzijama da kad sam završio taj faks da će se svi nuditi da me zaposle a u suštini nikoga nije bilo briga. Tako da je iz mog iskustva ovo živa istina. Posao i novac ne donosi faks, već konkretno znanje, faks je samo ulazna karta za nešto i to je to 😉
Sorry ako sam te razočarao ovim tekstom i uvažavam tvoje sugestije. Apsolutno. Nadam se da se i dalje čitamo i slobodno sugeriši kad imaš nešto, svaki feedback je odličan 😉
Hvala ti na ovom prije svega pristojnom odgovoru, to mi vec lici na tebe. Necu dalje komentarisati jos manje ako se radi o tvojim privatnim stvarima o kojima naravno ne znam nista. Jako mi je zasmetalo u tvom postu kad si napisao da bi u drugom zivotu volio da budes Kristijan. Ne vidim razlog za takvo idoliziranje nekog jer si i ti takodje neko na koga se ljudi mogu ugledati na hiljade nacina. Kristijan je jako dobro unovcio svoj rad, pratim i njega takodje ali nemoj samo zbog toga da pozelis da budes on, vjeruj postoje ljudi koji prepoznaju i cijene ono sto i ti radis i tebe kao osobu kroz sve tvoje postove te je ta izjava bar meni zvucala vrlo neozbiljno.Upravo me to neko pozitivno misljenje o tebi navelo da napisem prvi komentar jer sam bila malo ljuta sto si zauzeo takav stav. Lijepo je sto na ovakav nacin prihvatas kritiku. Ja ti u svakom slucaju zelim divnu godinu, puno putovanja i Juznu Ameriku naravno.
Hvala ti puno, jednostavno poštujem čovjeka jako jer volio bih da u ovome što radim postignem koliko i on, ako ne više. I hvala ti za tvoje mišljenje o meni, mada ja opet nekako ne vidim da to što ja radim je nešto posebno, jednostavno sam proveo više vremena radeći na nečemu od drugih ljudi i to je to, a vjerujem da bi većina ljudi to mogla postići samo kad bi se posvetili tome. Mada, tek sad imam neke planove i ideje, što kaže Milan, da mi neko pokaže 100 ideja i pita koja je Robijeva, uvijek bi znao 😀 A tebi iskreno hvala na komentaru, svi nekako samo hvale pa se uljenim malo 😀 Lijepo je čuti koju dobru sugestiju 🙂
Svako dobro i javi mi se na Facebooku u privatnu poruku da ti pošaljem nešto 😉